Чудотворна Икона Пресвете Богородице - Иверска (Вратарка)

Чудотворна икона Богордица Иверска (Вратарка, Портаитиса), (грч: Ποπηαϊηιζζα; рус: Иверская, Вратарница); Иверска икона која се данас налази на Светој Гори, у IX веку се налазила код једне благочестиве удовице, која је живела недалеко од Никеје. У време цара Теофила (829-842), иконоборци су уништавали свете иконе, и дошли су и до дома те Хришћанке. Један од војника који је био у пратњи, ударио је копљем по образу лик Богородице Иверске, и истог часа је из удареног места потекла крв. Видевши то чудо, војник паде на колена у покајању, и после тога оде на Атос, где проведе остатак живота у строгом подвижништву. Удовица која се бојала да војници не униште светињу, обећа им новчану награду и умоли их да до јутра не дирају икону. Када су отишли, одлучи да спасе икону, и заједно са својим сином однесе је до обале и пусти у море.

Икона је пливајући на води, стигла до Свете Горе, али скоро два века после. Монаси Иверског манастира су приметили да се из мора подиже огњени стуб све до неба, и покушали су да виде о чему се ради. Међутим, када би прилазили обали, огњени стуб би се удаљавао од обале према пучини. То се понављало неколико дана. У то време је у манастиру живео Св. Гаврило Грузин (родом из Грузије), коме се Мајка Божија јавила у сну, рекавиши му да он оде и узме икону. Старац је отишао до обале праћен молебним појањем братства из манастира, и ходајући по води, узео је свету икону и донео на обалу. Братство је на том месту направило мали параклис, и три дана и три ноћи провело у молитви пред иконом. Након тога, Св. Гаврило је узео икону и поставио је у храму. Међутим, следећег дана су пронашли икону, не у храму, него на вратима те манастирске обитељи. То се понављало неколико пута, јер су монаси враћали чудотворну икону у храм, све док се Пресвета Дјева није поново јавила Св. Гаврилу и рекла му да не жели да буде храмовна икона, тј. да монаси пазе на њу, него да хоће да буде на вратима, и да она пази на монахе. Након тога икону више нису враћали у храм. По томе је икона и добила назив Богородица Вратарка (Вратница), а по називу манастира - Богородица Иверска.

За време царевања руског цара Алексеја Михаиловича и Патријарха Никона, 13. октобра 1648. године, у Москву је довезена копија чудотворне иконе, која се ни по чему не разликује од оргинала. Ни по дужини и ширини а ни ликом. Једном речју - копија је идентична оригиналу.

У документима Иверског манастира чува се подробно казивање о томе како је ову икону насликао благочестиви старац Атонског манастира. Када је Архимадрит Пахомије ишао у Москву, и тамо скупљао помоћ за Атонске обитељи, и вратио се у свој Иверски манастир, тада је одмах сазвао сву братију, њих 365. Свршили су они велика молебна пјенија, од вечера до јутра, са светим моштима су осветили воду, и том светом водом су обливали чудотворну икону Пресвете Богородице звану Вратарка и скупили су ту воду у већу чашу и са том водом поливали нову даску од кипарисовог дрвета и опет скупили ту воду у чашу. Па су са великим усрђем и вером служили Божанствену Литургију. После Литургије су дали ту свету воду иконописцу благочестивог живота, преподобном монаху и духовном оцу Јамвлиху, да је помеша са бојама и наслика свету икону. Све време док је сликао свету икону, иконописац је само суботом и недељом узимао храну, а братија су му у помоћ савршавали свеноћно и Литургије по два у недељу.

По доласку свете иконе у Москву, 13. октобра 1648. године, цар Алесеј Михаилович са родбином, Патријарх Јосиф са свештенством и монаштвом, бољари и народ свакога звања и узраста, са страхопоштовањем су дочекали икону Богомајке код Васкрсењских врата. Икона је у почетку била постављена у манастиру који се до тада звао: Никола - Велика Глава. По наговору Атонских инока, поштованих од цара Алексеја Михаиловича, манастир се почео звати Николајевским Грчким. Благочестиви цар је знао да је чудотворна икона у атонској обитељи изабрала себи место код манастирских врата, и зажелео је понети дошавшу са Атона икону у своју капелицу која је била саграђена код Васкрсењских врата. Са молитвеном надом да ће Божанствена Вратарица бити увек ограда и покров престоног трона.У капели се чува рукописна књига у којој су записана многобројна чудеса која су се изливала, од Милосрдне Пресвете Богородице свима који су Њој притицали са вером и усрдном молитвом. Московска Иверска икона је прослављена многим чудесима. Сви Православни Хришћани имају према њој велико страхопоштовање. Године 1812. за време напада Француза, чудотворна икона је по заповести виших власти била довезена из Москве у град Владимир, а по изгнању непријатеља опет враћена у Москву и постављена у капелу, где јој свакодневно притиче мноштво богомољаца. Православни цареви, при постављању на древни трон Русије, долазили су у капелу, да би се поклонили чудотворној Иверској икони. Свету икону су често носили у домове болесника. Њу су возили по улицама у посебно направљеним колима. Сви су се људи осењивали крсним знамењем и клањали јој се.

Видео Чудотворна Икона Пресвете Богородице - Иверска (Вратарка) канала Slobodna Srpska Pravoslavna Crkva