Чудотворна Икона Пресвете Богородице - Цвет који не вене

Света Мајка наша Црква Православна данас прославља Пресвету Богородицу и успомену на њену чудотворну икону Цвет који не вене.

Одувек се у молитвословљима појављује символичко поређење Песвете Богородице са мирисним цветом који не вене. Тако се и на овој икони Пресвета Богородица иконопише како држи на једној руци Богомладенца Исуса, а у другој цвет. Тај цвет символише непролазну девственост и непорочност Пречисте Богомајке. У канону Јосифа Песмописца се Богородица такође представља као ""Цвет који не вене"".

БОГОРОДИЦА РУЖА КОЈА НЕ ВЕНЕ (грч: ή Θεοηόκορ Ρόδον ηο Άμάπανηον). Представа Богородице ""Ружа која не вене"" омиљена је иконографска тема солунских сликара и грчких гравера почев од 1700. године. Композиција се развила из деисисне иконе на којој су Арханђели Михаило и Гаврило, окруживали Богородицу као Царицу са дететом на крилу. Владарским атрибутима (царском престолу, круни, орнату и жезлу) у XVIII веку придружује се и непосредни узрок овим знацима високе почасти и поштовања - гранчица са процветалим ружама. У питању је непосредна илустрација поздравних обраћања Приснодјеви Марији из Богородичиног акатиста (3. и 7. икос) у којима се Мајка Божија спомиње као изданак неувеле младице и цвет непропадљивости. Натприродна моћ овог типа Богородичиних икона почивала је на истицању њеног мистичног останка нетакнутим цветом и поред метафоричног преображаја пупољка у цвет.
Иконе и бакрорези са ликом Богородице ""Руже која не вене"" током целог XVIII и XIX века на ширем подручју медитеранског приобаља израђују се због уздања у спас од безбожних Агарјана (мухамеданаца), ропства и страдања. У јеку своје највеће популарности међу Грцима, иконографски тип Богородице ""Руже које не вене"" наћи ће се и на две иконе у самом центру Српске Православне цркве, радовима непознатих солунских мајстора из 1724. године (данас на иконостасу и у ризници пећких Светих Апостола). Од почетка XVIII до средине XIX века мале триптихе (покретне олтариће или иконарнике) са средишњом иконом типа Богородице ""Руже која не вене"" израђују грчки, цинцарски и бугарски барокни и псеудобарокни зографи (Бенаки музеј у Атини, манастир Св. Катарине на Синају, Археолошки музеј у Софији, Градске уметничке галерије у Берковици и Казанлику, Бугарска, Збирка икона Секулић у Београду).
Икона ""Богородица од седам жалости"" Саватија Крабулећа из 1697. године, својеврсна је подваријанта Богородице Царице и ""Руже која не вене"". Наиме, приказана у тренутку анђелског крунисања, Богородица придржава Богомладенца Христа са круном на глави, који стоји мајци у крилу са три стручка процветалих ружица у својој левој руци.

Молитвама Пресвете, Пречисте, Преблагословене, славне владичице наше Богородице и приснодјеве Марије, Господе Исусе Христе, помилуј нас!
https://www.pinterest.com.au/manastirnovikalenic/
https://www.facebook.com/Free-Serbian-Orthodox-Church-Diocese-for-Australia-and-New-Zealand-1436843859750648/
https://www.instagram.com/free_serbian_orthodox_church/
https://twitter.com/zQyxfErsUOtPem4

Видео Чудотворна Икона Пресвете Богородице - Цвет који не вене канала Slobodna Srpska Pravoslavna Crkva