Dva čoveka iz senke, koji su držali u rukama Isusa Hrista

Dva čoveka koji su i danas malo poznata u svetu religije, odigrali su veoma značajnu ulogu u prepoznavanju Mesije u trenutku kada većina ljudi to nije bila u stanju da vidi.
Stari prorok Simeun smelo je ukazao na Isusa kao Mesiju samo osam dana posle Njegovog rođenja, u vreme kada su samo Njegovi roditelji, grupa pastira i šačica mudrih ljudi sa istoka naslućivali identitet te bebe.
S druge strane, na kraju Isusovog života, kada su se zbunjeni apostoli razbežali u strahu za svoj život, kada su skoro svi sumnjali da je Isus onaj kojeg su čekali, skoro nepoznati Josif iz Arimateje (koji do tog trenutka nije spomenut u evanđeljima) pokazuje iznenađujuće čvrstu veru da Isus jeste dugo čekani Mesija.
Ova dva malo poznata, skoro anonimna čoveka ne pojavljuju se slučajno, jedan na početku a drugi na kraju evanđelja.
Mnoštvo sličnosti između Simeuna i Josifa iz Arimateje pokazuje Božju nevidljivu ruku kako vodi ove događaje, u kojima će kasnije apostoli, slušaoci i čitaoci evanđelja prepoznati veoma važnu potvrdu da Isus jeste Mesija čija je misija spasenje grešnika koji se kaju.
Simeun i Josif iz Arimateje opisani su tako sažeto i sa malo reči, da mnogima promaknu mnoge sličnosti i paralele ova dva verna čekaoca obećanog Mesije.
Ono što prorok Simeun najavljuje da će se dogoditi na početku Isusovog života kada je kao beba donet u hram, u ispunjenju toga, na kraju Isusovog života za vreme Hristovog stradanja i sahrane, kao svedok učestvuje ugledni Josif iz Arimateje.
Dva čoveka koje Biblija opisuje sličnim karakternim osobinama, kao slika u ogledalu opisuju ispunjenje proročanstva o stradanju Mesije i ispunjenju Božjeg plana za spasenje ljudi.
Iako se ove dve osobe nikada nisu srele, očekivanje Mesije bilo je centar njihovog života.
Njihovi postupci su se nadopunili kao svedočanstvo da je dugo očekivani Mesija došao i na neočekivani način počeo ispunjenje Božjeg plana spasenja.
Prvo što upadne u oči kada čitamo o proroku Simeunu i Josifu iz Arimateje, jeste da su opisani rečenicom koja ima sličnu strukturu, i osobinama koje su upadljivo paralelne.
„I gle, beše u Jerusalimu čovek po imenu Simeun, i taj čovek beše pravedan i pobožan, koji čekaše utehe Izrailjeve, i Duh Sveti beše u njemu.“ Luka 2:25
Pogledajte kako Luka koristi istu formulu da opiše Josifa iz Arimateje, kao Simeunov odraz u ogledalu:
„I gle, čovek, po imenu Josif, savetnik, čovek dobar i pravedan, (On ne beše pristao na njihov savet i na posao) iz Arimateje grada judejskog, koji i sam čekaše carstvo Božije,“ Luka 23: 50, 51
Opis oba čoveka počinje frazom „I gle, čovek…“
Zatim pisac navodi ime te osobe (Simeun, to jest Josif);
pa naglašava da je pravedan i daje još jednu pohvalnu osobinu – da je pobožan, to jest dobar;
spomenuo je mesto u kojem žive (Jerusalim i Arimateja),
a na kraju kaže da obojica čekaju ispunjenje određenog Božjeg obećanja. Simeun čeka utehu Božjem narodu, a Josif čeka Božje carstvo.
Da bi pojačao paralelnu sliku u ogledalu, u kojem se ogledaju Simeun i Josif iz Arimateje, Luka je Simeuna opisao u drugom poglavlju od početka, a Josifa u drugom poglavlju od kraja svog evanđelja.
Prorok Simeun i Josif iz Arimateje specifični su i po tome što su čuli ono što se govori o Isusu, videli su ga lično, i držali su ga u svojim rukama - Simeun prilikom posvećenja u hramu osam dana nakon rođenja, a Josif kada su skinuli Isusa sa krsta.
Ovo je veoma specifična sličnost, jer malo ljudi može da kaže da su u svojim rukama držali Hrista.
Prorok Simeun je čuo o dolasku Mesije od Svetog Duha, da neće umreti dok ga ne vidi. („I njemu beše Sveti Duh kazao da neće videti smrt dok ne vidi Hrista Gospodnjega.“ Luka 2:26)
30 Zatim ga je lično video u hramu, i rekao: „Sad otpuštaš s mirom slugu svog, Gospode, po reči svojoj, jer videše oči moje spasenje Tvoje.“ Luka 2:30
Na kraju ga je uzeo u ruke: „I on ga uze na ruke svoje, i hvali Boga.“ Luka 2:28
Josif iz Arimateje takođe je čuo o Isusu, video Ga i bio Njegov tajni učenik zbog pretnji verskih vlasti da će isključiti svakoga ko poveruje da je Isus Mesija.
„A potom Josif iz Arimateje, koji beše učenik Isusov ali kradom od straha Jevrejskoga…“ Jovan 19:38
Kada su se Hristovi učenici razbežali u strahu za svoj život, i nakon što je Isus osuđen na smrt i umro, Josif iz Arimateje više nije krio da je Hristov učenik, nego je javno tražio dozvolu da ga sahrani, i držao Ga je na rukama dok Ga je skidao s krsta i pripremao za ukop.
„A potom Josif iz Arimateje… moli Pilata da uzme telo Isusovo, i dopusti Pilat. Onda dođe i uze telo Isusovo. A dođe i Nikodim… I uzeše telo Isusovo, i obaviše Ga platnom s mirisima...“ Jovan 19:38-40
Prorok Simeun i Josif iz Arimateje su slušali, videli i opipali proročanstva o Isusovom rođenju, smrti i vaskrsenju, baš kao što je apostol Jovan kazao:
„…Šta čusmo, šta videsmo očima svojim, šta razmotrismo i ruke naše opipaše, o reči života: I život se javi, i videsmo, i svedočimo, i javljamo vam život večni, koji beše u Oca, i javi se nama…“ 1.Jovanova 1:1,2
...

Видео Dva čoveka iz senke, koji su držali u rukama Isusa Hrista канала U Početku - Dragan Djordjevic