Otisci Božjih prstiju - Mala Misterija Stvaranja

Preko sićušnih obojenih oreola koje stvaraju jezgra radioaktivnog polonijuma, koji imaju veoma kratko vreme poluraspada, ljudi mogu da se uvere da granitne stene nisu nastale sporim hlađenjem usijane lave, nego da su graniti očvrsli skoro trenutno, da bi bilo moguće da u njima ostanu zarobljeni polonijumovi oreoli.
Prisustvo polonijumovih oreola, koji imaju veoma kratko vreme polurapada, dokaz je da osnovne stene naše planete nisu nastale prirodnim procesima, nego rapidno na naprirodni način.
Za sve ljude koji postavljaju pitanje kako je nastao svet u kojem živimo, Stvoritelj sveta ostavio je očigledan dokaz u osnovnim stenama od kojih se sastoji naša planeta.
U granitnim stenama, Bog je ostavio otiske svojih prstiju, kao dokaz da je On stvorio svet.
Ovo je odiseja kroz mikroskopski svet zarobljen u osnovnim stenama Zemlje, koji otkriva naše poreklo.
Ne samo jedna, nego tri pretpostavke ugrožavaju tačnost određivanja starosti putem raspada radioaktivnih elemenata:
(1) konstantna stopa procesa,
(2) izolovanost sistema od okoline, i
(3) kakvi su bili početni uslovi. Ove informacije o prošlosti su nam nepoznate.
Pretpostavlja se: 1) da stena na početku uopšte ne sadrži atome potomaka radioaktivnog elementa, nego samo atome roditelja;
2) da atomi roditeljskog elementa i potomaka ne napuštaju stenu, niti u stenu ulaze nove količine ovih elemenata; i
3) da je stopa raspada radioaktivnih elemenata uvek ista.
Merenja veličina prstenova pokazala su da oreoli potiču od alfa radioaktivnosti tri izotopa polonijuma: polonijum 210, polonijum 214 i polonijum 218 (210Po, 214Po i 218Po).
210Po, 214Po i 218Po jesu deo uranovog lanca raspada, ali ne moraju da nastanu od urana, već mogu sami da pokrenu lanac raspada.
Ono što je bilo čudno, jeste da ovi polonijumovi oreoli uopšte nemaju prstenove iz uranovog sporog lanca raspada, nego izgleda da je lanac raspada počeo od polonijuma kao roditeljskog elementa.
Oreol pokazuje da u njemu nikada nisu postojali atomi urana, i da su prvobitni atomi morali biti samo atomi polonijuma.
Razlog zašto je sve ovo neobično, jeste činjenica da ovaj polonijum ima toliko kratko vreme poluraspada, da bi nestao daleko pre nego što bi magma imala vremena da se ohladi i oformi granitnu stenu u kojoj bi ostali tragovi alfa čestica.
210Po ima poluživot od 138.4 dana; 214Po ima poluživot od samo 164 mikrosekundi; i 218Po ima poluživot od samo 3 minuta.
Nastanak polonijumovih oreola u steni izgleda kao da napravimo mehuriće u vodi, a onda trenutno smrznemo vodu tako da mehurići ostanu u ledu. Tako nešto se ne dešava spontano u prirodi.
Lava se hladi suviše sporo, a polonijum se raspada suviše brzo da bi se zadovoljio bilo koji scenario osim trenutnog stvaranja.
Trenutno stvaranje granita, oborilo bi pretpostavku da je istorija Zemlje stara nekoliko milijardi godina.
Ako su polonijumovi oreoli u granitima prvobitni, to znači da se Zemlja zaista oformila vrlo naglo, što dovodi u pitanje celu geohronologiju (radiometrijsko određivanje starosti), i znači da bi starosti geoloških slojeva bili i po 10.000 puta manji od sadašnjih procena.
Polonijumovi oreoli predstavljaju iščezlu radioaktivnost, jer se radioaktivni polonijum potpuno raspao, a u njemu ne postoji uran ili neki drugi element koji se još uvek raspada.
Elipsasti polonijumovi oreoli u uzorcima ugljenisanog drveta nalaze se u tri različite geološke formacije naslaga visoravni Kolorado, što su po evolucionom scenariju tri geološka perioda: trijas - pre 180 do 230 miliona godina, jura - 135 do 180 miliona godina, i eocen - 35 do 60 miliona godina.
Međutim, isti, veoma mali srazmer urana i olova u ugljenisanom drvetu u sve geološke tri formacije, ukazuje da su zakopana u probližno isto vreme, i to ne tako davno, pre nekoliko hiljada godina.
Pojava elipsastih sekundarnih oreola 210Po u uzorcima iz sve ove tri formacije, odličan je dokaz da je drvo u svakom od njih bilo u istom želatinoznom stanju kada je u njega ušao rastvor urana.
...U uzorcima nema početnog beta pretka za 218Po, niti oreola prethodnih izotopa u lancu, što znači da ne potiče od elemenata sa dugim vremenom poluraspada, nego njegov oreol mora da potiče od izotopa čije je vreme poluraspada samo 3 minuta.
Užarene tečne stene, kao što su one iz Kilea-Iki vulkana, mogu da se ohlade za nekoliko godina i da oforme sitnozrne vulkanske stene sastavljene od kristala mikroskopske veličine.
Prekambrijumski graniti su krupnozrni, to jest imaju zrnca minerala dovoljno velika da se mogu vizuelno identifikovati bez uvećanja.
Ako se graniti rastope duboko u zemlji, izliju na površinu i naglo se ohlade, oni formiraju riolit, sitnozrnu stenu, suštinski različitu od krupnozrnih granita...
Džentrijeva teza bila bi opovrgnuta, ako bi u laboratoriji uspela 1) sinteza tipičnog uzorka granita sa biotitom veličine pesnice, i/ili kristal biotita slične veličine; 2) sinteza kristala biotita koji sadrži samo jedan 218Po oreol ili bar dva različita Po oreola na maloj udaljenosti.
Pogledajete video!

Видео Otisci Božjih prstiju - Mala Misterija Stvaranja канала U Početku - Dragan Djordjevic