REINKARNACIJA - MIT ILI STVARNOST

Život posle smrti, transmigracija, reinkarnacija, astralno putovanje - teme su koje u novije vreme ponovo izazivaju sve veći interes javnosti. Mnogobrojna i raznovrsna literatura, TV i radio emisije, vraćaju nas ka esencijalnim ljudskim pitanjima. Postoji li život nakon ovoga života? Prestaje li zauvek čovekova egzistencija umiranjem tela? Postoji li duša? Može li ona živeti izvan tela? Šta se događa s dušom kada telo umre?
Termini reinkarnacija (novo rođenje) i transmigracija (seljenje duše) su prisutni već dugi niz vekova u ljudskom rodu. Latinska reč reinkarnacija (engl. reincarnation) se sastoji od pet reči: re - ponovo; in - u; carn - meso; ate - uzrok (ili postati); ion - proces. Dakle, reinkarnacija je proces pomoću kojeg duša ponovo dobija novo materijalno telo.
Reinkarnacija je fenomen koji je već vekovima zabeležen u brojnim studijama, raspravama, medicinskim izveštajima... Rađa li se uistinu čovek ponovo nakon smrti u nekoj novoj formi, nekom novom obliku života?
Mnogi filozofi, teolozi, naučnici iz raznih oblasti kao i obični ljudi, imaju svoje vlastite teorije u vezi toga. Ipak, drevni vedski spisi pružaju vrlo precizne naučne činjenice koje odgovaraju na ova pitanja.
Ideju reinkarnacije nalazimo u gotovo svim vedskim tekstovima Jađur-vede, Atharva-vede, Rig-vede, Upanišada, Purana, Mahabharate, Ramajane, itd.
Vede svedoče da postoji i višedimenzionalna nauka koja se bavi predmetom proučavanja duše i spiritualne energije. Ne treba da zaključimo da duša veličine atoma ne postoji, samo zato što do sada nismo uspeli da je opazimo čulima ili tehničkim pomagalima. Možemo da je opazimo na osnovu simptoma i efekata.
Postoje primeri koji dokazuju da je um nezavisan od materijalnog mozga i tela. Iskustva bliska smrti (IBS) pokrivaju vantelesna iskustva gde ljudi spolja opažaju svoje fizičko telo i događaje u vezi s njim.
Vrlo detaljna istraživanja na polju prisećanja prošlih života su takođe načinjena od strane vrlo poznatih naučnika.
Glavni razlog zbog kojeg se ne sećamo ranijih inkarnacija kažu psiholozi su dve najveće životne traume - rođenje i smrt. Međutim, u određenom segmentu naše evolucije, kada je potreban brži razvoj ili kada se predugo vrtimo u začaranom krugu i pravimo iste greške, sećanje na prošle živote nam pomaže jer omogućuje da uvidimo ko smo bili i šta smo činili, te shvatimo zašto smo sada to što jesmo i zašto nam se događa to što se događa.
Ideja novog rođenja duboko je usađena u učenju budizma. Iako je hrišćanska crkva vekovima gušila ideju reinkarnacije, bila je opšte prihvaćena u mnogim hrišćanskim mističnim sektama. Crkva je spalila Giordana Bruna, italijanskog vodećeg filozofa i pesnika svoga vremena jer je verovao u reinkarnaciju. Doktrina reinkarnacije je odbačena na Drugom Koncilu u Konstantinopolju, 553. godine.
U zapadnoj religiji i filozofiji je doktrina reinkarnacije imala svoju prominentnu ulogu u životu pitagorejaca, Sokrata, Platona, Plotina, neoplatonista, itd. Ali, odbacivanjem Origena od strane Crkve, na zapadu je prevladala materijalistička filozofija Aristotela u kojoj je doktrina reinkarnacije odbačena i pomoću koje je nauka, tj. racionalizam nadjačao religiju. Tako je materijalistička koncepcija sveta preuzela dominantnu ulogu u hrišćanskoj doktrini. Materijalistička linija misli se razvija od Avgustina, Bonaventure te se nastavlja preko Duns Scotusa, prema Descartesu i John Lockeu.

Видео REINKARNACIJA - MIT ILI STVARNOST канала dharma djotish