"Ćerka Goca Tržan progovorila: 'Tata me razočarao, više ne ćutim!'"

Zamislite da imate 18 godina. Punoletni ste. Na papiru odrasli, a u srcu još uvek dete. Dete koje voli svog oca, ali koje ne razume... zašto nije bilo tu. Dete koje je naučilo da ćuti. A sada, konačno, govori.
Ćerka Goce Tržan, Lena, proslavila je svoj 18. rođendan. Predivna, mlada devojka, okružena ljubavlju majke i očuha Raše. Ali jedno mesto za stolom... bilo je prazno. Mesto njenog oca – Ivana Marinkovića.
I nije to prvi put.
Lena nikada nije krila kako se oseća. Priznala je – otac joj nedostaje. Ali isto tako, priznala je i nešto mnogo bolnije: da ju je razočarao. Duboko. U trenucima kada joj je bio najpotrebniji, njega nije bilo. I nije to bio samo fizički izostanak… bio je to emocionalni prekid. Tišina koja boli više od reči.
Jednom je Lena čak poželela da promeni prezime. Da više ne nosi prezime oca koji ju je povredio. Ali nije to lako. Jer, kako je sama rekla – „tata je ipak tata“.
To je ta rečenica koju izgovaraju hiljade dece. On je tata. I kad boli. I kad razočara. I kad nestane.
U jednom razgovoru s majkom Gocom, Lena je rekla:
„Moglo je mnogo bolje. Moglo je da bude sve drugačije da se on ponašao drugačije. Razočarao me je u nekim situacijama.“
Goca je pokušavala da joj ublaži bol:
„Znaš da ti nemaš nikakve veze sa tim? Ja sam ti se sto puta izvinila u njegovo ime.“
Ali Lena je svesna. Svesna da odgovornost nije njena. Ipak, srce ne bira racionalne odgovore.
„Svesna sam, ali... otac mi je.“
I tu je suština ove priče. Ljubav prema roditelju ne prestaje čak ni kad on prestane da se ponaša kao roditelj. Lena pokušava da oprosti, da razume. Da ga vidi u boljem svetlu. Ali na kraju – sama kaže ono što mnogi deca ne izgovore naglas:
„Njega boli du*e. Kao i uvek.“
Goca, snažna majka, žena koja je preuzela dve uloge, pokušava da opravda. Da objasni. Ali na kraju i sama odustaje:
„Ja ne razumem i neću da razumem. Nema tu šta da se razume. On je svestan čovek.“
Ova ispovest nije samo poruka ocu koji je zakazao. Ovo je poruka svim roditeljima koji misle da će se njihovo odsustvo zaboraviti. Neće. Deca pamte. I kad ćute. I kad se smeše. I kad nose prezime koje ih podseća na bol.
Lena danas ulazi u svet odraslih. Puna emocija, snage, ali i rana koje možda nikada neće potpuno zarasti.
I zato – svaka joj čast što je progovorila. I svaka čast Goci, što nije dozvolila da to dete odraste bez istine.
Jer istina boli, ali ćutanje boli više.
Ovo nije samo Lena. Ovo su mnoga deca. A ovo pitanje ostaje za svakog roditelja: „Da li ste zaista bili tu?“

Видео "Ćerka Goca Tržan progovorila: 'Tata me razočarao, više ne ćutim!'" канала Слобода Истине