10. Trajko koji je sậm sebi dao ime

Onog oktobarskog dana je napolju bilo prilično hladno; sigurno ne preko 5°C. Meni je ipak bilo prijatnije, nego nekom ko je samo stajao; radio sam. Slagao sam iscepana drva, kretao se tamo–amo i beše mi čak i vrućina. Avgusta i septembra sam iscepana drva ostavio onako kako su pala posle cepanja, da se osuše, a zadnja dva dana septembra ih ubacio u šupu. Ono i nije šupa u pravom smislu reči, nego pomoćna zgrada za deo imanja na kom se nalazi; nekih 300 metara daleko od stambene zgrade. Hteo sam i ovaj deo imanja da dovedem potpuno u red. Cepanice sam bio mogao samo složiti pod strehu i ostaviti, jer je na tavanu glavne kuće bilo nacepanih drva bar za deset kubnih metara, ali sam ih, cepanice i nekraćene oblice oko pomoćne kućice, sporta radi, rukom istesterisao i onda iscepao.

Stajao sam na pragu ulaza u kućicu i osvrtao se malo na ono što sam baš lepo sredio unutri, pa na pljusak ispod kog sam morao proći da bih stigao do kuće. To je bila razdaljina na kojoj bi kiša sigurno probila svako odelo do kože. Medjutim, nisam imao razloga da žurim. U krajnjoj varijanti sam mogao uzeti poklopac nekog plastičnog bureta i stići tamo na verandu relativno suv. Dakle nije se radilo o tome da sam tu stajao vezan meteorološkom situacijom, nego sam zaista još uživao pogleda-jući na obavljen posao i hladeći se nakon rada. Izneo sam bio stolicu na sklapanje-rasklapanje i seo pod nastrešnicu. Da me je neko video da onda tamo sedim, a ne znajući da se odmaram, hladim i uživam – pomislio bi da nisam čitav. Medjutim, ko me je onda mogao tamo videti? Ne samo zato što nikog u celom kraju nije moglo biti napolju a da nije zemljotres ili da mu kuća ne gori, nego ni zato što u krugu od 2-3 kilometara niko ne živi. A prolaznika-pešaka ima samo leti; i to gore po putu. Imanje na kom sam se nalazio je jedino izmedju Ober- i Niederdorfa; baš na sredini puta. Sela su na razmaku od 4-5 kilometara; Heidenu je bliži Niederdorf. Imanje sam dobio na potpuno korišćenje za jednu mnogo malu sumu Franaka mesečno. Ipak ga ja nisam hteo koristiti kao poljoprivredno zemljište: Mislio sam da na njemu boravim samo kad se želim odvojiti od medija i grada. A to bi bivalo kad bih osetio da imam napisati nešto voluminozno po broju stranica, ili kad bih nešto učio. Kao što sam se onda obračunavao sa Gramatikom nemačkog jezika.
Na onom imanju sam pre leta 2007. bio samo dva, tri puta u poseti, sa jednom od vlasnica imanja, a u leto 2007. tri nedelje na moju inicijativu. Vlasnice kuće su dve sestre H. Mladja B. E. H. me je ona dva, tri puta bila povela da joj pomognem nešto urediti, ili preneti – zaista se više ne sećam o čemu se radilo – a u leto 2007. sam tamo bio sậm. Ona dva, tri puta je B. E. bivala vrlo nervozna situacijomu u kući i pomoćnim zdgradama; jednom štalom pod krovom glavne zgrade i onom gorepomenutom kućicom na severo-zapadnom delu imanja.
Dok je porodica njenih roditelja bila još mlada, tj. pre oko četr-deset godina, živeli su tamo. Majka je bila učiteljica, otac protestantski sveštenik i čisto iz ljubavi za okolinu i poštovanja prema tradiciji imanje su držali kao da žive samo od njega; odnosno imali su nekoliko krava i kokošaka, malu baštu i voćnjak, ... Ribizle i dunje oko kuće i danas stoje tamo.
Onda je otac prebačen na službu u jedan Kanton na sasvim drugom kraju Konfederacije, a imanje je ostalo da jednog dana bude sredjeno; očišćeno.
Onog leta 2007. je sve izgledalo kao da je neko sa imanja pobegao: alati više razbacani nego sortirani, pôd štale pokriven okamenjenom balegom, oko deset kubnih metara cepanih drva samo bačenih na tavan nad štalom, da jednom budu složena, a tavan je služio i kao skladište sena, ogroman slog dasaka dužine šest metara, na mnogo mesta kalemi bodljikave žice za ogradu, kalemi tankih žica za povrtarstvo, sudovi za topljenje katrana, rolne ter-papira, trule daske i oblice, kojekakvi štapovi za pasulj, boraniju, grašak i paradajz, cigle, ...
Prosto rečeno: Haos.
Kad sam ja sve ono prvog puta video nisam mogao pobeći od zaključka da je gazda bio ili traljav ili mnogo zauzet službom svom narodu, pa nije imao vremena da sve drži kako treba. Mada ima i ljudi kojima je nered normalna stvar.
Elem, B. E. mi je bila rekla da je njoj i setri želja da kuću pro-daju, ali da je problem u tome što vlast onog Kantona ne dozvoljava da imanje kupi neko ko se ne bavi stočarstvom ili ze-mljoradnjom, a ondašnji seljani imaju svoja imanja i ne interesuje ih imanje porodice H. kolikogod da je lepo.
Imanje je veliko, po mojoj proceni neka četiri, pet hektara veli-ko; možda i više; ja se ne razumem u geometriju. Ulaz u glavnu zgradu je na 921 m iznad mora. Nekih 100 metara iznad kuće je put kojim se može proći iz Oberdorfa u Niederdorf, a od njega se odvaja putić koji vodi samo do pred glavnu kuću imanja H.
Ali to nisi ni blizu glavne odlike imanja. Veći deo imanja je pod travom.

ostatak teksta:
http://www.iging-studio.ch/10.%20Trajko%20koji%20je%20sam%20sebi%20dao%20ime.pdf

Видео 10. Trajko koji je sậm sebi dao ime канала Dragoljub M. V. P.