Fridrih Niče - Tragedija genija - Vladimir Stanojević

Čita: Stefan Simić
Nije lako bilo Ničeu da bude Niče
U svom vremenu, u kome nije mogao da dođe do izražaja, od buke i budala
Nisu ga čitali, nisu ga štampali
A on progonjen bolešću i samoćom
Lutao od grada do grada, od države do države
Sve dok nije pao u konačni očaj

Ničea nije htela nijedna žena
Ni njegova mlada, Lu Salome, koju je voleo
I u kojoj je pronašao svog druga i saputnika
I emotivnog i intelektualnog

Jedina žena, kako je govorio, koja ga je razumela

Nije je čak ni poljubio, ni do kreveta nisu došli
Voleo je preko pisama
A uživo, sve nekako stidljivo, iz daleka

Lu je izabrala drugoga
Ničea poštovala, volela
Ali u njemu nije videla svog muškarca

Žene neće genija
Hoće da mu se dive, njegovom umu
Ali za život biraju neke druge, običnije, jednostavnije
Ubeđene da će pored njih biti sigurnije, srećnije

A da li će
Ili će se pored takvih samo, još više, utopiti u prosek

Niče je ludeo zbog nje, proradila je njegova nezadovoljena muškost do krajnjih granica
Ali i sva nemoć

Jedine žene sa kojima je spavao bile su prostitutke
A od ljubavi, stvarne, ništa

Zato mu je Lu Salome toliko značila
Kao ideal, kao mogućnost za dubljim spojem
Koji, ona, nažalost, nije prepoznala i ostala sa njim, uz njega

Svi mi imamo svoje Lu Salome
Svoje učenice i sledbenice
Koje uzmu od nas sve ono što im je potrebno
Deo pameti
Deo slave
Nekad i bogatstva

I ostave nas kada nam je najteže
Kao ranjene lavove
Da krvarimo i patimo dok nas druge konačno ne srede

Ostave nas a ne daju nam on ono najvažnije
Sebe

To je slomilo Ničea

Ne glad za priznanjem i neostvarenost u svom vremenu
Ne ludilo koje su mu pripisivali

Nego nedostatak žene, prave žene
Dostojne njega
Koja bi mu se našla u časovima kada je najteže

Imao je majku, sestru ali to nije dovoljno
Falila mu je žena za ljubav
Za svaki dan
Koja ga oseća i razume

Sposobna da ga prati i isprati

To je slomilo Ničea a i mnoge od nas
Koji smo nekoj ženi dali mnogo

A ona nama, osim ideala kojim nas je zavela, u početku a posle otišla
Malo šta za uzvrat

Često razmišljam o Ničeovoj sudbini
I njegovim godinama, samoizabrane izolacije
U kojima je sve vrištalo u njemu
A to nije imao ko da čuje

Sreća, ostala su dela
Ali ne i njegova Lu Salome
Zauvek pored njega

Da ga čuva

Niče, večiti usamljenik
Promašen u ljubavi, neshvaćen u filozofiji, nezadovoljan sobom
Ali zadovoljan u jednom
Što je uspeo da, koliko toliko, kaže svom vremenu
Sve ono što ima u lice

I to onako, do kraja, ničeovski...

Zato je pobednik
Koliko god za života delovao poraženo

Zato što je ostao

Видео Fridrih Niče - Tragedija genija - Vladimir Stanojević канала STEFAN SIMIĆ - TRAGOVI ČOVEKA U VREMENU