Огњен Карановић - „Секула Дрљевић – од српског родољуба до квислиншког идеолога“
Предавање Огњена Карановића на тему „Секула Дрљевић – од српског родољуба до квислиншког идеолога црногорског етничког питања“ (21.07.2020.)
Секула Дрљевић био је црногорски правник и политичар. Био је министар правде (1909-1910) и министар финансија (1912-1913) у Краљевини Црној Гори. Његова потоња јавна делатност обележена је постепеном политичком и идеолошком трансформацијом, од почетног заговарања државног и народног уједињења, преко залагања за федерализацију државе, до отвореног заговарања сепаратистичке политике. Током Другог светског рата сарађивао је са италијанским окупационим властима у Црној Гори, а потом и са усташким режимом у Независној Држави Хрватској. Као један од првих идеолога црногорског етничког национализма заступао је тезу о динарском пореклу Црногораца и њиховој потпуној различитости не само у односу на Србе, већ и на Словене уопште. Тим поводом се отворено позивао на ставове нацистичког идеолога Алфреда Розенберга. Осмислио је и посебан црногорски облик религијског национализма, који је назвао црногорославље, тврдећи да се то црногорско православље суштински разликује не само од српског православља, већ и од православља уопште.
Видео Огњен Карановић - „Секула Дрљевић – од српског родољуба до квислиншког идеолога“ канала KCNS
Секула Дрљевић био је црногорски правник и политичар. Био је министар правде (1909-1910) и министар финансија (1912-1913) у Краљевини Црној Гори. Његова потоња јавна делатност обележена је постепеном политичком и идеолошком трансформацијом, од почетног заговарања државног и народног уједињења, преко залагања за федерализацију државе, до отвореног заговарања сепаратистичке политике. Током Другог светског рата сарађивао је са италијанским окупационим властима у Црној Гори, а потом и са усташким режимом у Независној Држави Хрватској. Као један од првих идеолога црногорског етничког национализма заступао је тезу о динарском пореклу Црногораца и њиховој потпуној различитости не само у односу на Србе, већ и на Словене уопште. Тим поводом се отворено позивао на ставове нацистичког идеолога Алфреда Розенберга. Осмислио је и посебан црногорски облик религијског национализма, који је назвао црногорославље, тврдећи да се то црногорско православље суштински разликује не само од српског православља, већ и од православља уопште.
Видео Огњен Карановић - „Секула Дрљевић – од српског родољуба до квислиншког идеолога“ канала KCNS
Показать
Комментарии отсутствуют
Информация о видео
Другие видео канала
Tрибина „Анте Година – терор усташке емиграције пре Другог светског рата“
Tрибина „Српско-хрватски односи од 1848. године до данас, из пера проте Димитрија Руварца“
Tрибина „Ко је срушио руско царство? Мит о Распућину – смрт империје“
Srđan Graovac - „Prizrenska liga – temelj sna o Velikoj Albaniji“ (srb/eng)
Милорад Вукашиновић- „Геополитика неоглобализма“
Огњен Карановић - „Холокауст и геноцид над Србима у злочиначкој НДХ 1941. године“
Огњен Карановић-„Споразум Цветковић−Мачек и српско-хрватски односи у Краљевини Југославији“
Срђан Граовац - „Албанско питање у комунистичкој Југославији“
Огњен Карановић - „ЛОГОР ЈАСЕНОВАЦ – СРПСКО-ХРВАТСКИ ОДНОСИ У ДРУГОМ СВЕТСКОМ РАТУ; ДРУГИ ДЕО“
Tрибина „Карађорђевићи и Обреновићи – националне визије и светосавско утемељење“
Предавање „Сенка Беле руке – генерал Петар Живковић” историчара мср Срђана Граовца
Трибинa „Цар Николај Други Романов–владавина од 1905. до 1917.године–узроци пропасти Русије"
Tribina „Ustaški koncentracioni logor za decu Jastrebarsko - umiljate oči Zorke Delić Skibaˮ
Огњен Карановић - „СТВАРАЊЕ ЗЛОЧИНАЧКЕ НДХ И СРПСКО-ХРВАТСКИ ОДНОСИ 1940−1941. ГОДИНЕ“
Др Борис Стојковски - „Црква босанска и богумили на Балкану – историја и злоупотреба“
Tрибина „Тајни Лондонски уговор из 1915. године – пропуштена шанса или неутемељено надање“
Огњен Карановић - „ЛОГОР ЈАСЕНОВАЦ – СРПСКО-ХРВАТСКИ ОДНОСИ У ДРУГОМ СВЕТСКОМ РАТУ“ (СРБ/ЕНГ)
Tribina „Legenda o Drakuli: Vlad Cepeš između istorije i mita”
Tрибина „Милован Ђилас – један профил Србије“
Tрибина „Мојковачка битка 1916. године и црногорски национални идентитет“