Manastir Beočin (serijal Biseri duhovnosti Fruške gore) #Богољубље

Налазите се на каналу Богољубље. Хвала вам што нас подржавате!

💒 Instagram: https://www.instagram.com/misli_bogoljublja/

💒 Facebook: https://www.facebook.com/%D0%91%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D1%99%D1%83%D0%B1%D1%99%D0%B5-106215704743163

💒 Donirajte Bogoljublju: https://paypal.me/bogoljublje?locale.x=en_US

Женски манастир Беочин припада Епархији Сремској и један је од најпосећенијих манастира на Фрушкој Гори. Налази се у близини села Беочин, недалеко од Новог Сада. У манастирској цркви се налази чудотворна икона Мајке Божије и мошти Светог Владике Варнаве Настића, најмлађег српског светитеља. Манастирска црква је посвећена Вазнесењу Христовом, манастир прославља славу Спасовдан. Сестринство манастира чине Игуманија Екатарина, девет монахиња и три искушенице. Тачно време настанка овог фрушкогорског манастира до сада није утврђено. Без сумње, Беочин је постојао око половине 16. века, с обзиром да је први пут поуздано забележен у турском катастарском дефтеру из 1578. године. За време аустро-турских ратова манастир је по свој прилици оштећен и напуштен. Године 1697. патријарх Арсеније III Чарнојевић допустио је избеглим калуђерима манастира Раче (на Дрини) да Беочин населе и обнове. Рачански калуђери су подигли 1708. године малу привремену цркву од дрвета. Зидање данашње нове црквене грађевине (на месту првобитне), започете 1731-32. и довршене 1740. године. Као њени ктитори помињу се господар Миливоје Милаковић, закупац поште из Футога и његов син Петар. Познати историчар Димитрије Руварац написао је 1924. године обимни и документовани монографски рад о овом манастиру и тако разрешио многа питања везана за историјске прилике манастира Беочин. За време другог светског рата 1941. године бројне драгоцености манастира Беочин су опљачкане. Највећи део ових предмета однет је у Загреб. У послератном периоду део драгоцености је враћен и данас се чува у Музеју српске православне цркве у Београду.

С јужне стране манастира се налази велики парк. Засадили су га Французи пре 150 година. Из Париза је у Беочин дошла група баштована која је одржавала Версајски парк. У манастирском врту су изградили праву малу копију Версајског парка са прелепом фонтаном и базеном у средини. Изграђене су стазе са ниским зимзеленим растињем. Засађено је много врста ретког цвећа, украсног шибља и ретког дрвећа. Било је ту неколико врста магнолија, оморика, сребрних борова и ретких четинара, листопадног дрвећа и украсног жбуња које у овим крајевима не расте.

Видео Manastir Beočin (serijal Biseri duhovnosti Fruške gore) #Богољубље канала Богољубље