01. HRIŠĆANSKA ETIKA - IZVORI NORME I POLAZIŠTA - UKRATKO O UČENJU HRIŠĆANSKE ETIKE I NJENOJ PRIRODI

Život ljubavi i jedinstva.
Hrišćanski život je život jedinstva, život pomirenja s Bogom, s jedne strane, i pomirenje sa drugim ljudima, s druge strane. Pomirenje je isceljenje od narušavanja međuljudskih odnosa a primarni uzrok ovog narušavanja u međuljudskim odnosima je greh. Greh nas je odvojio od Boga (Isa. 59,2) i pocepao čovečanstvo na mnoštvo frakcija – rasnu, etničku, rodnu, po nacionalnostima, po boji, po kastama itd. Isusovo jevanđelje rešava ovaj problem greha i sve narušavajuće činioce povezane s njim i stvara jedan novi poredak jedinstva i pomirenja. Stoga Pavle može da kaže da Bog “pomiri nas sa sobom kroz Isusa Hrista” (2. Kor. 5,18). Iz ovog pomirenja je rođena nova zajednica – otkupljena zajednica obeležena vertikalnim jedinstvom sa Bogom i horizontanim jedinstvom da drugim ljudima. Zaista je ovaj život ljubavi i jedinstva jezgro jevanđelja. Nije li Isus tako rekao u svojoj prvosvešteničkoj molitvi: “Da svi jedno budu, kao ti, Oče, što si u meni i Ja u Tebi; da i oni u nama jedno budu, da i svijet vjeruje da si me Ti poslao” (Jovan 17,20-21)? Celokupna Isusova misija spasenja i sila Njegovog jevanđelja vape za potvrdom u ljubavi i jedinstvu koje mora da povezuje članove zajednice otkupljenih. Nema hrišćanskog rasta bez takve ljubavi i jedinstva. A gde ovo jedinstvo i ljubav preovlađuju, svi zidovi koji razdvajaju ljude će se srušiti. Prepreke rasne, nacionalnog porekla, rodne, između kasta, zbog boja i drugi razdvajajući činioci bivaju ukinute u životu osobe koja je doživela novo stvaranje, novo čovečanstvo (Ef. 2,11-16). Kako ta osoba raste i sazreva, slavna istina pomirenja, ljubavi i jedinstva sjaji sve jače i jače i u pojedinačnom i udruženom ispoljavanju hrišćanskog života.
Činilac ljubavi u hrišćanskom rastu je jedinstven za jevanđelje. Isus je to nazvao novom zapovešću (Jovan 13,34), ali ono što je novo se ne odnosi na ljubav već na predmet ljubavi. Ljudi vole, ali oni vole ono što je lako voleti – oni vole svoje. Ali Isus je uveo jedan novi činilac: “Kao što ja vas ljubih, da se i vi ljubite među sobom”. To znači, baš kao što je Isusova ljubav univerzalna, požrtvovana i potpuna, tako treba da bude i naša ljubav. Nova ljubav ne podiže nikakve prepreke; ona je uključiva; ona voli čak i neprijatelja. O toj vrsti ljubavi “visi sav zakon i proroci” (Matej 22,37-40).

Zapovest da volimo naše bližnje nam ne ostavlja prostora za promene. Mi ne biramo koga ćemo voleti; mi smo pozvani da volimo sve. Kao deca jednog Oca, od nas se očekuje da volimo jedni druge. U paraboli o dobrom Samarjaninu, Hristos je pokazao da “naš bližnji nije samo onaj koji pripada našoj Crkvi i veri. To nema nikakve veze sa rasom, bojom ili društvenom razlikom. Naš bližnji je svaka osoba kojoj je potrebna naša pomoć. Naš bližnji je svaka duša koju je ranio i izmučio neprijatelj. Naš bližnji je svako ko je Božja svojina”.[9]

Istinska ljubav prema bližnjima prodire kroz boju kože i suočava se sa ljudskošću neke osobe; ona odbija da zaklon nađe pod kastom ali doprinosi obogaćenju duše; ona spašava dostojanstvo osobe od predrasuda prema dehumanizaciji; ona izbavlja sudbinu ljudi od filozofskog holokausta robovanja stvarima. U stvari, istinska ljubav u svakom licu vidi Božji lik – potencijalni, prikriveni ili stvarni. Hrišćanin koji raste i sazreva će posedovati takvu vrstu ljubavi, koja je zaista osnova hrišćanskog jedinstva.

Видео 01. HRIŠĆANSKA ETIKA - IZVORI NORME I POLAZIŠTA - UKRATKO O UČENJU HRIŠĆANSKE ETIKE I NJENOJ PRIRODI канала BIBLIJA UČI - mr Zoran Marcikić