Монаси Христови

Усред пустињске красоте,
по горама и пећинама,
тамо где цвеће цвета,
и где птице певају.

Живе натприродно чисти
као пољски кринови
и од ружа много лепши
су монаси Христови.

Напустивши светске бриге,
родбину и пријатеље
Бог и многи светитељи
сада су им најближи.

Дању, ноћу, слатко поју,
душе женику Христу
који врлином их украси
и обли благодаћу.

Пре но што сунце изгреје
и зора се пробуди,
пре но птице запевају
они су на молитви.

Ангели их окружују,
као јата птичица
молитве им узносећи,
у висине ка Богу.

Сваког часа рукама слабим,
подигнутим на молитву,
са бројаницама светим
и житијима Светих.

Као дрвеће без лишћа
лица бледа, испијена
у висине небеске
увек су уздигнути.

Кад се огласе звона
и звонца се забрује,
и звук клепала се чује
сав се живот промени.

Одевени у монашку расу,
у свештену одећу
и са примљеном схимом,
иду путем голготе.

Њихова је трпеза красна,
храна је освећена,
ма колико да је скромна,
радост срцу доноси.

Ради те узвишености
круне цареви оставише
и без икаквих почасти
у келијама тиховаше.

На корист нам нису браћа,
родбина и пријатељи
јер кад дође време смрти
не могу ми помоћи.

Ипак довољна нам није
раса коју носимо
но и световни живот
треба да оставимо.

Здраво будите ми браћо,
пријатељи, родбино,
јер световни овај живот
ја не могу да издржим.

Видео Монаси Христови канала Огњен Васић