Dostojevski - Tragedija genija - Vladimir Stanojević

Čita: Stefan Simić

Stefanov tekst

Volim žene koje vole Dostojevskog
Često nema dubljih
Ali ni komplikovanijih

Pored njih može da bude svakako, ludo i promenljivo
Samo ne prazno i dosadno

Preterano su zagledane u sebe
Često bez mnogih odgovora ali sa puno pitanja
O svemu i svima
Da se nekada zaprepastiš o čemu sve razmišljaju

Imaju svest i o smislu i u ništavilu
Podjednako im je blizak i Stavrogin i Knez Miškin
Objedinile su u sebi i Sonju Marmeladovu i Nastasju Filipovnu
Pravdaju Raskoljnikova
Razumeju mnogo šta
Samo sebe do kraja ne razumeju
I od Dostojevskog traže odgovore

Puno mraka je u njima, možda više nego kod drugih devojaka
Koje nisu spremne da siđu toliko duboko, niti ih zanima
Ali puno i svetlosti
Da je nisu toliko željne ne bi se toliko prepuštale
I preispitivale iznova i iznova

Obično su gorde, arogantne
Negde duboko u sebi nesigurne ali sa intenzivnim unutrašnjim životom
U svim tim likovima pronalaze delove sebe ili ljude oko sebe
Zavedeni lakoćom kojom Dostojevski opčinjava

Iako je pisano skoro pre dva veka
Sve su to večne teme
I one plivaju u njima
Ove današnje su im banalne, plitke

U Dostojevskom ne vide samo umetnika, učitelja nego i muškarca
Na jedan čudan način su zaljubljenje i vezane za njega
A vide i prijatelja iz nekog drugog vremena koji ih uči životu
I vraća u doba kada bi bile možda srećnije
Kada se još sve stvaralo i mnogo više verovalo

Dostojevski uvek prelazi granicu
Zato ga vole
Čak i kada je gorak prija im njegova gorčina
Dosta im je sladunjavosti, patetike
Žele prave reči o svemu

I one su tu negde opisane u tim knjigama
Ima ih svuda pomalo
Zato se i traže

Kada im je u ovom vremenu, sa ovim ljudima
Sve teže da se pronađu

Ne vole one samo Dostojevskog
Nego preko njega vole i sebe
Preko svih njegovih dubina i slika
U koje ih vodi i uvodi
Kao jedan daleki svet čiji bi deo da budu

Večite teme kada je čovek još verovao da može da promeni svet
Preko Boga, revolucije, pravde, slobode
I, naravno, pitanje žene
Raspete na krst, kako tada
Tako i sada

Kada su strele, čini mi se, nikada oštrije
I one koje idu ka ženama
A i one od strane žena

Volim žene koje vole Dostojevskog
Zato što ponajviše pronalazim sebe u njima
I pored histerije, raznoraznih dubioza, strahova

Znam da nikada ali nikada sa njima nije dosadno

Dostojevskog čitaju sako aktivni duhovi
Ostalima je težak, surov, naporan
Ne znam, možda

Pre je da su oni možda malo plitki
Nespremni da se povežu sa svim tim temama i likovima

A možda ni sa sobom, na taj način

Видео Dostojevski - Tragedija genija - Vladimir Stanojević канала STEFAN SIMIĆ RADOST IGRE